Старовић: Веома добар извештај Европске комисије о напретку Србије

22. окт 2021.
Државни секретар у Министарству спољних послова Немања Старовић оценио је данас да је извештај Европске комисије о напретку Србије веома добар, можда и најпозитивније интониран у последњих неколико година, али да нема места за еуфорију, јер о препоруци да се до краја године отворе још два кластера у преговорима коначни суд доносе државе чланице ЕУ.

Старовић је, гостујући на РТС, подсетио на пример препоруке за отварање преговора са Албанијом и Северном Македонијом, али да ту одлуку редовно блокирају државе чланице ЕУ.

„Наше је да наставимо реформе, свесни чињенице да је пуноправно чланство у ЕУ наш недвосмислен интерес, али исто тако свесни чињенице да то само мањим делом зависи од нас, а много већим делом од воље држава чланица”, рекао је државни секретар у Министарству спољних послова.

Поводом повољнијих прогноза светских институција о расту српске привреде, Старовић је рекао да је готово извесно да ће стопа раста БДП у Србији ове године бити изнад седам одсто и да ћемо по томе сигурно бити на врху Европе.

Старовић је нагласио да имамо све потенцијале да постанемо економски мотор овог дела Европе и да је зато битно да наставимо са спровођењем економских политика, али у исто време да инсистирамо на регионалној економској интеграцији и кроз иницијативу „Отворени Балкан”.

„Надам се да ће уз Србију, Северну Македонију и Албанију и други западнобалкански партнери то препознати и да ћемо остварити ту велику перспективу која стоји пред нама, а то је да на један дужи рок ми у региону успоставимо одрживе стопе привредног раста од преко пет одсто годишње”, рекао је Старовић.

Објаснио је да на тај начин убрзавамо нашу економску конвергенцију са европским окружењем и државама чланицама ЕУ.

Старовић је рекао да, без обзира на све политичке критеријуме за приступање ЕУ, увек постоји оно што се чита између редова, а то је да се државе које желе да ступе у чланство ЕУ по својим економским перформансама и параметриме бар донекле приближе европском просеку.

„Kроз развијање иницијатива регионалне економске сарадње, ми поспешујемо развој своје економије и суштински се приближавамо ЕУ”, навео је Старовић.

Осврћући се на недавну посету шефа српске дипломатије Николе Селаковића Ватикану, Старовић је истакао да је она била изузетно важна, као и поруке које је добио у седишту Свете Столице.

Старовић је рекао да наша јавност мора имати разумевања за чињеницу да су, без обзира колико компликовани некада били односи између Српске православне цркве и Римокатоличке цркве, односи Републике Србије и Свете Столице за нас веома драгоцени, имајући у виду да она не признаје једнострано проглашењу независност тзв. „Kосова“, као и да је ауторитет Ватикана као државе у међународној арени изузетно велик.

„Не бих лицитирао сада, али сигурно постоји барем неколико дестине суверених држава, пре свега у Латинској Америци, али не само у том делу света, које у својој спољнополитичкој оријентацији у значајној мери прате  позиционирање Свете Столице. Уколико би, не дај Боже, дошло до промене таквог става, а чули смо сада да неће, то би се веома негативно одразило на наше националне интересе”, навео је Старовић.

Државни секретар у Министарству спољних послова је навео да морамо бити свесни још једне чињенице, а то је да римокатолички свет броји више од 1,3 милијарди људи.

„Морамо да се изместимо из те перспективе која је не само балканоцентрична, већ и евроцентрична. Највећи број римокатолика на свету живи изван европског континената, говоримо о нацијама са којима ми имамо веома добре и пријатељске односе и зато је битно да тај дијалог између Србије и Свете Столице буде и даље интензиван”, рекао је Старовић.

Коментаришући недавни скуп Покрета несврстаних земаља, одржан у Београду поводом 60 година од прве конференције тог покрета, и поруке које су послате те реаговања на те поруке у свету, Старовић је навео да је Београд 11. и 12. октобра био престоница светске диплoматије.

„Ми још увек покушавамо да некако саберемо утиске, 120 држава је било представљено на тој великој конференцији у Београду, од тога чак 50 држава на високом министарском или највишем нивоу када говоримо о шефовима држава и влада. Само је министар Селаковић имао преко 40 билатералних сусрета, ја сам имао око 15”, рекао је Старовић.

Према његовим речима, тек ћемо у наредним  месецима у потпуности процесуирати све оне предлоге које смо добили, а тек у наредним месецима и годинама ћемо убирати плодове који су проистекли из ове велике конференције.

„У сваком случају, то је велики успех Републике Србије. Сигуран сам да и наши грађани имају разлога да  буду задовољни и поносни због тога”, каже Старовић.

 

Старовић: Приштина и јуче показала одсуство воље за било каквим компромисом
 
Државни секретар у Министарству спољних послова Немања Старовић изјавио је да је и на јучерашњим техничким преговорима у Бриселу о регистарским таблицама за возила Приштина показала свој познат став и одсуство воље за било каквим компромисом.

Старовић је, гостујући на Радио-телевизији Србије, рекао да Аљбин Kурти и његови сарадници веома јасно и отворено кажу да не желе да спроводе Брислески споразум и сматрају да он за њих није обавезујући, уз образложење да га је потписала претходна приштинска администација за коју наводе да су криминаци, а што није далеко од истине.

На тај начин, сматра Старовић, отворено бацају рукавицу у лице не само Београду, него и европском медијатору.

Државни секретар у Министарству спољних послова је навео да верује да се полако приближавамо моменту истине када морамо добити одговор на питање да ли је Бриселски споразум на снази или није.

“Морамо добити веома јасне гаранције да ако Бриселски споразум јесте на снази да се он мора применити у целости, што би за нас било најбоље могуће решење и исход. Али, ако јасне гаранције од европског медијатора не добијемо, бојим се да ћемо доћи у ситуацију да ћемо се у бројним сегментима морати вратити у време пре потписивања Бриселског споразума 2013. године”, каже Старовић.

Сматра да то не би било добро и да би то била нека врста изнуђеног решење.

Старовић је навео да су албански бирачи показали шта мисле о политици Kуртија коју карактерише одсуство било какве воље за споразумом и компромисом тиме што је Kурти на локалним изборима одржаним 17. октобра изгубио близу 300.000 гласова.

“У свему томе лежи опасност у складу са народном мудрошћу да је звер најопаснија кад је рањена. Имамо дозу опреза везано за будуће потезе Kуртија. Бојим се да ћемо у наредним недељама и месецима, нажалост, сведочити новим покушајима Приштине да дестабилизује ситуацију и изазове нове инциденте”, рекао је Старовић.
На питање о изјавама из Приштине да неће формирати Заједницу српских општина, Старовић је навео да је то изазов који Приштина упућује Београду и Европској унији, уз јасну поруку Приштине да они из Бриселског споразума узимају само оне сегементе који им одговарају.

“За Србе је то насушна потреба. Надам се да ће у самој ЕУ превладати разум и да ће схватити да је то једини пут напред да се Заједница српских општина формира на начин предвиђен Бриселским споразумом или улазимо у фазу која ће бити непријатна и можда означити прекретницу”, рекао је Старовић.