Помоћници министра

В.д. помоћника министра за билатералну сарадњу
амбасадор Тамара Растовац Сиамашвили

Рођена је 1973. године у Београду. Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду на смеру Међународно право. 

Од 1998. године је запослена у Министарству спољних послова, где је 1999. као приправник завршила Дипломатску академију, а потом у рангу аташеа била ангажована у Дирекцији за мултилатералне послове до 2001. године. 

У периоду од фебруара до априла 2001. била је ангажована у Канцеларији правног саветника Организације за забрану хемијског оружја у Хагу.

У периоду 2001-2005. службовала је у Сталној мисији СРЈ/СЦГ при УН у Њујорку као трећи секретар.

Од 2006. до 2007. била је в.д. шефа Одељења за сарадњу са УНМИК у оквиру Сектора за мултилатералну сарадњу, у рангу првог секретара.

Од 2007. до 2009. службовала је у Сталној мисији Републике Србије при Савету Европе у Стразбуру у рангу првог секретара/саветника, а потом до 2012. у Сталној мисији Р. Србије при Европској унији у Бриселу.

Од 2012. до 2013. била је ангажована у Сектору за билатералну сарадњу МСП у рангу саветника/првог саветника, да би од септембра 2013. до септембра 2014. била начелник Одељења за ОЕБС и Савет Европе. 

Од септембра 2014. до децембра 2015. обављала је дужност заменика шефа Радне групе за председавање Републике Србије ОЕБС, након чега је до јуна 2017. поново била на челу Одељења за ОЕБС и Савет Европе.

У периоду од јуна 2017. до марта 2019. била је заменик помоћника министра за билатералну сарадњу.

У марту 2019. је именована за сталног представника (амбасадора) Републике Србије при Унеску, где је у новембру 2021. изабрана и за председавајућег Извршном савету Унеска, двогодишњу дужност коју је веома успешно обављала до новембра 2023. године.

У фебруару 2024. именована је за в.д. помоћника министра за билатералну сарадњу.

Удата, двоје деце.

В.д. помоћника министра за Европску унију
aмбасадор Милош Тодоровић

амбасадор Милош Тодоровић

Рођен је у Београду 1969. године. Похађао Земунску а потом и Прву економску гимназију. Дипломирао на Економском факултету у Београду.

Ступио је у дипломатску службу Савезне Републике Југославије 1996. године, као приправник у Одељењу за Европу.

Од 1998. до 2003. године ради као аташе и шеф Конзуларног одељења у Амбасади СРЈ у Копенхагену. По повратку у земљу враћа се у Одељење за Европу где као други секретар ради до 2005. године.

Одлази у Мисију Србије и Црне Горе при ЕУ у Бриселу 2005. године у рангу првог секретара где првенствено ради на питању либерализације визног режима са ЕУ. 2008. године бива унапређен у саветника.

По повратку у земљу 2009. године постављен је за начелника Одељења за секторске политике у Сектору за Европску унију у звању првог саветника.

Крајем 2012. и почетком 2013. године био је задужен за односе са јавношћу у Кабинету министра спољних послова. 

У априлу 2013. године унапређен је у ранг амбасадора и упућен као привремени отправник послова у Мисију Републике Србије при ЕУ у Бриселу. Тамо остаје до 2022. године у својству заменика шефа Мисије.

По повратку у земљу постављен је за заменика а потом, у новембру 2022. године и за в.д. помоћника министра спољних послова за Европску унију.

Ожењен, има сина и ћерку.

Говори енглески језик.

В.д. помоћника министра за безбедносну политику
Игор Кужелка

Рођен је 4. фебруара 1972. године у Вршцу.

Основну школу похађао је делом у Постојни (Република Словенија), а затим у Карловцу (Република Хрватска), где је завршио Гимназију.

Након одслужења војног рока уписује Економски факултет у Београду, на којем дипломира (смер маркетинг) 1997. године. Наредне две године ради у приватном сектору као агент међународне шпедиције.

У Министарству спољних послова заснива радни однос марта 2000. године као приправник.

Након завршетка Дипломатске академије, маја 2001. године, стиче звање аташеа и ради у Одељењу за мултилатералну економску сарадњу (портфолио регионалне иницијативе CEI, SECI) у Сектору за мултилатералу.

Од новембра 2001. до марта 2006. године ради као трећи и други секретар у Амбасади Савезне Републике Југославије (Државне заједнице Србија и Црна Гора) у Бриселу, Краљевина Белгија (портфолио политички билатерални односи, преговори о чланству у EUROCONTROL и друго).

Од марта до септембра 2006. године ради као први секретар у Одељењу за Европу (портфолио централно-европске земље), а затим до септембра 2008. године као координатор послова у Сектору за билатералну сарадњу у звању саветника, које стиче након положеног саветничког испита у октобру 2007. године.

Наредне четири године, до септембра 2012. године, ради као први саветник у Мисији Републике Србије при Европској унији у Бриселу (политички послови – Савет ЕУ, Европска комисија, државе чланице, праћење рада PSC, COWEB, Технички дијалог и друго).

По повратку у земљу, од септембра 2012. године, ради као координатор послова у кабинету Државног секретара Министарства спољних послова, у звању министра-саветника, стеченог 2013. године.

У Сектору за безбедносну политику од маја 2015. године обавља дужност начелника Одељења за Заједничку безбедносну и одбрамбену политику, безбедносне изазове, а у одређеном периоду и за контролу наоружања.

За в.д. помоћника министра спољних послова за безбедносну политику постављен је 5. октобра 2023. године.

Говори енглески и француски језик.

Ожењен је Љубицом, са којом има ћерку Машу и сина Уроша.

В.д. помоћника министра за економску дипломатију амбасадор Јагода Лазаревић

Рођена je 1969. године у Београду, где је завршила Осму београдску гимназију. Образовање наставља на Студијама пословне економије и финансија на Webster  University у Женеви и Бечу. Као студент генерације, 1991. дипломирала је у звању Bachelor of Arts, а на основу нострификације Економског факултета у Београду из 1996. године признато је звање дипломираног економисте.

Од 1993. до 2008. године радила је у породичној фирми. 

Од 2008. до 2012. године радила је у Сектору за билатералну економску сарадњу Министарства економије и регионалног развоја, а потом од 2012. године у Министарству спољне и унутрашње трговине и телекомуникација на пословима билатералне економске сарадње са Немачком, Аустријом, Швајцарском, Француском, САД, Канадом, Великом Британијом.

Од јуна 2013. године до априла 2014. године била је посебни саветник за економске односе са иностранством потпредседника Владе и министра спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, а од априла 2014. године до октобра 2020. године посебни саветник за економске односе са иностранством потпредседника Владе и министра трговине, туризма и телекомуникација.

Од октобра до новембра 2020. године радила је као шеф Одсека за Европу и прекоокеанске развијене земље у Сектору за билатералну економску сарадњу Министарства трговине, туризма и телекомуникација.

Децембра 2020. године именована је за в.д. помоћника министра трговине, туризма и телекомуникација за билатералну економску сарадњу.

Од новембра 2021. године запослена је у Министарству спољних послова, Сектору за економску дипломатију, а Одлуком Владе РС постављена је за в.д. помоћника министра спољних послова за економску дипломатију, почев од 11. јуна 2022. године.

Од септембра 2018. до фебруара 2021. године била je Генерални комесар Републике Србије на Светској изложби „EXPO 2020 Dubai“.

Водила је преговоре о закључењу споразума о слободној трговини (ССТ) Р. Србије са Турском (ревизија и проширење ССТ, 2017), Евроазијском економском унијом (2019) и Великом Британијом (2020/21), била је копредседавајућа Мешовитог комитета Србија Турска за спровођење ССТ Србија Турска и Заједничког експертског комитета за економску сарадњу са Аустријом.

Говори енглески, француски и италијански и активно се служи немачким језиком.

В.д. помоћника министра за јавну и културну дипломатију
амбасадор др Љиљана Никшић

Рођена је 4. маја 1966. године. Магистар је економских, а доктор политичких наука,  истраживач мировних студија и аутор више научних радова, књига и чланака. Полиглота, говори eнглески, немачки и француски, а служи се италијанским, шпанским, руским и чешким језиком. Носилац је шест одликовања, два српска и четири инострана.

До сада је два пута одликована  за заслуге за народ, први пут 2018. године, Сретењском златном медаљом  Републике Србије, а потом 2023. године и медаљом Републике Српске, коју су јој уручили председници Србије и Р. Српске, Александар Вучић и Милорад Додик. Носилац је Повеље МСП за дипломатску изузетност коју јој је уручио ППВ и МСП Ивица Дачић 2019. године. Један је од укупно 13. носилаца титуле Витеза реда змаја српске дипломатије. Од страних признања носилац је француске медаље Андре Мажино, Удружења ветеран Француске које јој је лично уручио адмирал Лакај, затим сребрног медаљона др Арчибалд Рајс из Швајцарске и плакете Града Лиона. Повеље захвалности добила је од светске јеврејске организације Бнеи Брит из Вашингтона и од 18. премијера Канаде, Брајана Малрунија 2019. године, као и министра за дијаспору и борбу против антисемитизма и социјална питања Државе Израел, Амичаи Чиклија 2023. године.

У својој каријери извела је 72 дипломатске акције. Неке од најзначајнијих стратешких кампања су:  обележавање 80 година културе сећања на Николу Теслу, човека који је осветлио човечанство у Теслиној  години коју је прогласио ППВ и МСП Дачић 2023. године, а  за који ангажман је од  Тесла научне фондација из Филаделфије добила Теслин медаљон, а од Тесла научног центра из Ворденклифа, са Лонг Ајленда Повељу захвалности, затим „Јасеновац - право  на незаборав“, када је координирала подизање прве и једине изложбе у Уједињеним нацијама од седам тона опреме и артефаката, а највеће у историји Ист Ривера (2018), затим,  „Повратак Светог Саве у Свету земљу“ (790 година од првог ходочашћа 1229-2019), када је отворен први академски центар у историји билатералних односа Србије и Израела „Свети Сава и Јехуда Алкалај“ на Оно академском колеџу у Јерусалиму уз благослов блаженопочившег патријарха Иринеја који је освештао прву меморијалну плочу Светом Сави која је тада постављена у просторијама центра у Јерусалиму, као и стогодишњице савезништва Срба и Американаца обележавајући „ Дан кад се вијорила српска застава на Белој кући“, (2018) при чему се истоимени дипломатски дневник који је написала поводом стогодишњице тог државничког геста без преседана, налази  у библиотеци Беле куће која припада 45. председнику САД.

Координатор је очувања традиције српске дипломатске службе од 2015. године, када је иницирала са групом дипломата увођење Дана српске дипломатије који је први пут обележен 29. маја 2015. године.

Члан је Комисије за одликовања при Кабинету Председника Републике Србије и члан Савета за неговање традиције ослободилачких ратова при Министарству за рад, запошљавање борачка и социјална питања.