Kozarev: Istina i pravda su uslovi za pomirenje i budućnost

Bez istine i pravde, suočavanja sa zločinima i istinom, ne može se doći do pomirenja, a bez toga je teško stvoriti zajedničku i stabilnu budućnost, naglasio je Kozarev, obraćajući se ambasadorima i diplomatskim predstavnicima više od 30 zemalja, koji su u Ministarstvu spoljnih poslova mogli da iz prve ruke čuju svedočenja dve žene o torturama i zlostavljanjima kojima su bile izložene u bošnjačkim logorima i kazamatima 90-ih godina.

„Zbog istine, zbog pravde i zbog budućnosti, ne zbog prošlosti i bez politizacije, ovo nije vraćanje u prošlost, već da bi budućnost svima bila bolja, treba da saslušamo svedočenja o kojima se malo zna i kod nas, a još manje u međunarodnoj javnosti“, naveo je Kozarev i dodao da monografija predstavlja samo delić ogromnog mozaika patnje, ali značajan doprinos publikovanju istine.

„Srbija se borila protiv pokušaja da se jednoglasno izglasa jedna pozicija o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama prošle godine, pa smo u najmanju ruku podelili svet, te autori Rezolucije nisu uspeli u nameri, a to je da nas svet jednoglasno opet stavi na neki stub srama i opet pokuša nas da provuče kroz neko blato i opet nas stigmatizuje, kao neke dežurne, regionalne i kontinentalne i globalne problematičare, mi samo hoćemo da ostanemo, opstanemo, da živimo i da nam bude elementarno normalno da deca ne brinu, da će proći kroz isto, šta su roditelji ili babe i dede ili starije generacije prošli, a iz predanja svi to imamo u kolektivnom sećanju, i svesnom i nesvesnom“, naveo je generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova.

Predsednica Udruženja žena žrtava rata Republike Srpske Božica Živković Rajilić i članica Gordana Botić govorile su o jezivim torturama, zlostavljanjima i patnjama kroz koje su prošle, kao i veliki broj drugih Srpkinja, ali i Hrvatica i Bošnjakinja koje su bile udate za Srbe. Naglasile su da njihovo javno obraćanje o preživelim strahotama jeste istovremeno vapaj, apel i molba, zahtev da sudovi u Bosni i Hercegovini, kao i međunarodne institucije, bez obzira na protok vremena, istraže te zločine i procesuiraju mučitelje, od kojih je ogromna većina ostala izvan domašaja pravde.

Direktor Arhiva Vojvodine Nebojša Kuzmanović i predstavnici Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Republike Srpske - Viktor Nuždić i Miroslav Ljubojević - objasnili su značaj dokumentovanja stradanja naših ljudi, ne samo kroz istraživanje i beleženje brojki i drugih faktografskih podataka o stradalima, već i kroz pribavljanje, čuvanje i publikovanje ličnih svedočenja žrtava u proteklim sukobima. Oni su izrazili posebnu zahvalnost Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije i ministru Marku Đuriću na pomoći i podršci u publikovanju drugog dela dvojezične (srpsko-engleske) monografije o stradanju u Republici Srpskoj.