Đurić učestvovao na „Jerevanskom dijalogu 2026“
On je naglasio da se Srbija nalazi u specifičnoj poziciji i da nastoji da zaštiti svoj teritorijalni integritet, koji je narušen jednostranim proglašenjem nezavisnosti tzv. Kosova 2008. godine. Kako je dodao, stav Srbije po tom pitanju podržavaju i Ukrajina i Ruska Federacija, kao i pet država članica Evropske unije.
„Ne vidim zašto bi teritorijalni integritet Srbije bio manje važan od integriteta bilo koje druge evropske zemlje. To je nešto što građani Srbije teško mogu da razumeju. Ipak, u svim drugim aspektima, u ekonomiji, spoljnoj politici, kao i kroz široku mrežu prijateljstava i partnerstava, Srbija predstavlja značajnu vrednost za Evropu u našem regionu“, poručio je Đurić na panelu „Proširenje Evropske unije i evropske integracije: jedinstvo, hitnost i fragmentacija u promenljivom geopolitičkom okruženju“.
Govoreći o odnosima Srbije i Evropske unije, Đurić je ocenio da je Srbija doprinela bezbednosti Evrope više nego mnoge druge zemlje u regionu koje su formalno u potpunosti usklađene sa EU. Kao primer naveo je da se Srbija u praksi uskladila sa ključnim elementima evropske spoljne politike kada je reč o Ukrajini, između ostalog i slanjem humanitarne pomoći bez presedana.
Dodao je da države moraju biti prilagodljive, jer je ključno sprovoditi sopstvene nacionalne interese, ali uz poštovanje principa međunarodnog javnog prava.
Odgovarajući na pitanje da li će Srbija poslati predstavnike u Moskvu povodom obeležavanja 9. maja, Đurić je podsetio da Srbija s ponosom gleda na svoj doprinos antifašističkoj borbi tokom Drugog svetskog rata, kao i da ceni doprinos Crvene armije u oslobađanju Beograda.
„Da, šaljemo predstavnike na različita mesta gde se obeležavaju važni istorijski datumi. Pre nekoliko godina, naš predsednik je prisustvovao toj paradi zajedno sa, na primer, premijerom Izraela i pojedinim evropskim liderima. Siguran sam da ćemo i ubuduće biti adekvatno predstavljeni na mestima gde se obeležava pobeda nad fašizmom, jer oni koji misle da se takvo zlo ne može ponoviti u 21. veku — nisu mnogo naučili iz istorije. Tehnologija napreduje, ali ljudska priroda ostaje slična“, zaključio je Đurić.
